Listen to this articleDa li su mi potrebne (nove) zimske gume ili treba samo da kupim lance za sneg?
Kada su potrebne gume sa klinovima, a kada gume bez klinova?
Ako se pitate kako da odaberete prave gume za zimu ili da li su vam one uopšte potrebne, evo odgovora na osam najčešćih pitanja o zimskim gumama.
(Mnogi vozači gume koje se koriste u hladnim mesecima još uvek nazivaju „gumama za sneg“, ali je pravilnije zvati ih „zimskim gumama“. Ipak, u oba slučaja, misli se na isto.)
Sadržaj
1. „Da li mi trebaju zimske gume?“
Zimske gume su važne za bezbednu vožnju ako živite negde gde padaju sneg, led, susnežica ili ledena kiša, i temperature su niže od 5 stepeni celzijusa (5°C). One su vam takođe potrebne ako često putujete kroz snežne predele ili planine tokom hladnih meseci.
2. „Ako su gume označene sa „M+S“ na bočnoj strani, da li su one dobre za vožnju po snegu?“
Neke gume za sve sezone imaju ocenu M+S. To označava blato i sneg. Ove gume imaju agresivniji dizajn gazećeg sloja kako bi se dobila bolja vuča u različitim uslovima, koristeći veće blokove gazećeg sloja i širi razmak između njih. Svrha ovih guma je postizanje optimalnog veka trajanja guma uz dobre performanse u većini vremenskih uslova.
Ipak, to ne znači da su one adekvatne za zimsku vožnju. U klizavim uslovima, oni ne pružaju vuču, kontrolu i kratak zaustavni put koji dobijate od guma za sneg.
Ako želite bezbedniju vožnju po nabijenom snegu ili ledu, potražite gume napravljene od pravog sastava, i označene sa planinskom pahuljicom. To znači da su zapravo testirane i sertifikovane za vožnju u zimskim uslovima.
3. „Imam gume za sve sezone, tako da mi ne trebaju zimske gume. Zar ne?”
Pogrešno. Ne verujete? Pogledajte ovo poređenje u vožnji između guma za sva godišnja doba i zimskih guma.
Ako vozite po snežnim ili putevima sa poledicom, samo zimske gume će vam pružiti dobru mogućnost zaustavljanja i bezbedno upravljanje vozilom. To je zato što su pravljene sasvim drugačije. Kako? Različit sastav!
Letnje i sezonske gume se prave od čvršće gume. Ovo pomaže gumi da zadrži svoj oblik kada se kotrlja po vrućem kolovozu. Zimske gume su napravljene od hidrofilne gume koja ostaje mekša i savitljivija po zimskom vremenu. Ova fleksibilnija guma je jedan od razloga zašto sa njima imate više vučne sile na snegu i ledu.
Drugi razlog je dizajn gazećeg sloja. Zimske gume imaju veći odnos „praznine prema ušicama“, što znači da postoje veći žlebovi između blokova gazećeg sloja (ušica). Blokovi gazećeg sloja kod njih takođe imaju i nepravilne, oštre ivice.
Primer razlika između zimskih i guma za sve sezone:
Kada guma sa širokim žlebovima i oštrim ivicama prelazi preko nabijenog snega, ona seče i uvlači deo snega u svoje šupljine, na površini gume, omogućavajući gazećem sloju da ostane u bližem kontaktu sa kolovozom. Tada brzina gume izbacuje ovaj sneg iz žlebova. Na taj način zimske gume pružaju agresivniju vuču od guma za sva godišnja doba.
4. „Da li mi trebaju spajkovi za moje zimske gume?“
Većina zimskih guma je već sa lamelama, sa malim prorezima na ušicama koji stvaraju dodatne ivice za bolje prijanjanje na kolovozu. Dodatno stavljanje spajkova na gume se može uraditi, i na novim i na polovnim gumama. Ako često vozite po klizavim putevima, dodatna vuča od prilagođenih lamela je dobar način da poboljšate vuču pri pokretanju, zaustavljanju i kotrljanju.
5. „Da li je u redu kupiti polovne zimske gume?“
Pre nego što se olako odlučite za „malo korišćene“ zimske gume, napravite tri brze provere. Prvo, proverite da li su one prave veličine. Seriju brojeva možete pogledati u uputstvu za upotrebu vašeg vozila ili direktno na bočnoj strani postojećih guma, blizu naplatka. Ako niste sigurni da su zimske gume koje razmatrate prave veličine, pozovite prodavca guma i proverite sa njim.
Drugo, izmerite dubinu gazećeg sloja pomoću merača dubine gazećeg sloja. Možete ga kupiti u bilo kojoj prodavnici auto delova. Ili neka to uradi tehničar iz prodavnice guma. Obično to rade besplatno. Izmerite svaku od guma u žlebovima, na po više mesta.
Nova guma obično ima dubinu gazećeg sloja oko 8 milimetara. Opšte pravilo je da ako na zimskoj gumi ostane oko 4 milimetra, ili manje, gazećeg sloja, ona će uskoro izgubiti dobar deo svojih performansi na snegu. Zato dobro razmislite da li ćete dobiti ono što plaćate.
Treće, proerite da nemaju problem sa neravnomernim habanjem. Da li su vaša merenja gazećeg sloja pokazala bilo kakvu razliku u dubini gazećeg sloja između te četiri gume? Dosta je često da se gume, vremenom, neravnomerno troše. Ako je razlika između bilo koje dve gume veća od 3 milimetra, odustanite od tih korišćenih guma. Vožnja sa neusklađenim gumama ili postavljanje pogrešne veličine na svoje vozilo vam neće uštedeti novac na duge staze. Rizikujete velike račune za popravku svog menjača.
Takođe, loša ideja je i staviti zimske gume samo na prednje ili zadnje točkove. Ovo stvara veliku razliku u vuči između vaših osovina. A to će značiti manju kontrolu nad upravljanjem vozilom, a ne veću.
6. „Mogu li samo da kupim lance umesto da kupim zimske gume?“
Lanci za gume mogu biti važni, a ponekad su i potrebni. Najviše za vuču, kada putujete planinskim ili na zaleđenim putevima. Ali nisu napravljeni za vožnju istom brzinom kojom vozite po autoputu ili po suvom asfaltu. Rizikujete da oštetite svoje lance ako ovo pokušate.
Ne razmišljajte o lancima kao o zameni za zimske gume, već kao o opciji na koju morate da budete spremni ako vozite po snegu.
U zavisnosti od zemlje u kojoj vozite, kontrola vuče u snežnim oblastima će se kretati od zahtevanja samo minimuma, poput M+S guma na pogonskoj osovini, pa do lanaca na svim gumama, na sva četiri točka.
7. „Da li su mi potrebne zimske gume sa klinovima ili bez klinova?“
Prodavac guma će uzeti u obzir to gde obično vozite, gde putujete i tipične zimske uslove u vašem kraju da bi vam preporučio šta vam je potrebno.
Gume za sneg bez klinova su dobre na bljuzgavici i nabijenom snegu. Postižu vuču kroz široke, duboke žljebove i puno nepravilnih površina sa oštrim ivicama. Ovo omogućava gumi da seče sneg i da prijanja uz kolovoz.
Gume sa klinovima pružaju najbolju vuču koju možete dobiti, čak i kada naiđete na led ili nabijen sneg. Klinovi su lagani, mali metalni šiljci koji su raspoređeni preko gazećeg sloja. Pomažu da se probijete kroz nabijeni sneg, i ledom prekrivene puteve, kako bi vam pružili bolju vuču.
Napomena: Potrebna je dodatna dubina gazećeg sloja za postavljanje klinova, tako da su mogućnosti veličine guma sa klinovima ograničene. Takođe, doba godine kada su gume sa klinovima dozvoljene na putu variraju u zavisnosti od zemlje do zemlje.
8. „Da li da kupim zimske gume sa naplatcima/felnama?“
To je pitanje vremena i novca. Evo kako da najlakše odlučite.
- Pretpostavite da ćete svoje zimske gume koristiti narednih pet godina.
- Izračunajte ukupan trošak koji će vam prodavac guma naplatiti za zamenu guma dva puta godišnje (ukupno deset puta) ako nisu na naplatcima.
- Uporedite tu cifru sa cenom felni da vidite da li ima uštede.
- Uzmite u obzir malo duže vreme čekanja, jer je prodavnici potrebno više vremena da svaki put demontira i ponovo montira gume na naplatke.
- Odmerite da li je kompromis u pogledu ušteđenog novca vredan dodatnog vremena u čekaonici.
Uzmite u obzir i dodatno habanje vaših guma koje dolazi sa demontažom i ponovnom montažom guma na samo jednom setu točkova. Naročito kod guma niskog profila, nije neuobičajeno da neiskusni tehničar za gume ošteti unutrašnju ivicu gume u blizini perli na gumama, mesta gde se guma odvaja i gura nazad.
Zaključak u vezi odabira zimskih guma
Neki pneumatici za sva godišnja doba se reklamiraju kao da podjednako dobro rade i leti i zimi. To može biti tačno u suvim i blagim klimama, gde nije velika razlika godišnjih doba. Ali pouzdanu trakciju, kočenje i kontrolu na snegu i ledu ćete dobiti samo sa zimskim pneumaticima. Ako živite negde gde zimsko doba donosi velike razlike u temperaturi i vremenskim uslovima, biće vam potrebne gume označene pahuljicom sa tri planinska vrha. Pošto nemaju sve gume sa planinskom pahuljicom zimski sastav, obratite se svom prodavca guma za savet šta vam zaista treba.
Bundeva je vrsta zimske tikvice koja pripada porodici Cucurbitaceae, i poreklom je iz Severne Amerike. Iako se obično posmatra kao povrće, [opširnije...]
