Da li brinete da niste dovoljno pružili svojoj deci?

Listen to this article

Pretpostavljam da nisam jedini roditelj koji se ponekad zapita da li dovoljno pružio svojoj deci. Svaki dan na Fejsbuku gledam objave svojim prijatelja u vezi vremena koje provode sa svojom decom, i kuda sve sa njima idu.

Igrali su se danas nečega sa decom, išli sa njima negde za vikend ili na odmor, i slično. Ponekad se pitam, kako li to sve postižu? Ponekad ne mogu da odem sa decom ni u kupovinu, a da ne poželim da ih na kraju ostavim u prodavnici igračaka. Put u Diznilend? Ne, to se neće desiti. To bi nam molao biti zaista previše. Ponekad mi, kao roditelji, ne mislimo za sebe da smo nervozni samo zato što ne drhtimo pred njima. Često ni ne primećujemo koliko smo ponekad zapravo zaista nervozni.

Međutim, kada zastanemo i malo razmislimo, ubrzo shvatimo da itekako provodimo, puno vremena, razmišljajući o svojoj deci. Ponekad pomišljamo i na mnoge strašne stvari, u vezi njih ili njihove budućnosti, i svemu onome što bi im se nekad možda moglo desiti.

Ali nedavno sam uvideo nešto što mi je pomoglo da prestanem da brinem, i da prestanem da pokušam da ispunim živote svoje dece beskrajnim aktivnostima. Mislio sam da im ne pružam dovoljno, ali gledanjem slika na svom telefonu podsetio sam se da smo, zapravo, zaista puno toga radili zajedno. Da li smo išli u Diznilend? Ne, nismo! I to mi je i dalje vršilo pritisak na mene, što (još uvek) nismo tamo išli. Ali mi zato često radimo neke druge stvari. Idemo na kuglanje, gledamo filmove, imamo razne porodične događaje (rođendani, slave, krštenja, itd), idemo na plažu, u biblioteku, igramo razne školske igre, idemo na sankanje, u zabavni park, igramo fudbal, idemo na sladoled, na igralište, u zoološki vrt, kao i na neke kraće izlete. Čak smo išli i u Dino park (park dinosaurusa). Nije baš isto što i Diznilend ali je i dalje mnogo više od onoga što sam ja imao kada sam bio njihovih godina. Da li bi se zaista za sve to moglo reći da je „sve to malo“?

Većina nas provodi dosta vremena sa svojom decom a da to u tom trenutku ne izgledaju kao da je nešto posebno. Sada, kada se osvrnem, i sagledam prethodnu godinu, vidim da i nismo bili ograničeni samo na to da decu pustimo da gledaju Jutjub po ceo dan. Nemojte me pogrešno shvatiti – oni puno gledaju crtanih filmova – ali će nekada, za nekoliko godina, gledati ove slike… I da li mislite da će razmišljati o svim mestima koje nismo posetili i svemu što nismo zajedno radili, ili će se sećati vremena kada smo otišli u park, na oko 15 minuta od naše kuće? Kladim se da će se prvo setiti zoološkog vrta.

Pa, dragi roditelji, malo se opustite. Svojoj deci sam za jednu godinu pružio verovatno više nego što je meni pružano za celo moje detinjstvo, pa zašto bismo onda mučili sebe? Iako bi se na osnovu mojih objava na mom Fejsbuk nalogu moglo pretpostaviti pretpostaviti drugačije, zaista sam puno toga lepog i dobrog pružio svojoj deci i provodimo zaista puno kvalitetnog vremena zajedno – a ponekad čak deca i mi idemo i na kraće izlete sa našom decom, pa i u razne zabavne parkove.

Sadržaj

Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da prestanete da osuđujete sebe kao roditelja

Znajte šta možete, a šta ne možete kontrolisati

Borbe oko toga „čija će biti poslednja reč“ mogu biti više od borbe oko stvari, već i oko prijatelja, škole, pa čak i hrane. Da li možete članovima svoje porodice obezbediti zdravu hranu? Da, to je nešto što roditelj najčešće može da obezbedi, i za šta se može smatrati da je odgovoran. Ali možete li naterati svoje dete da jede zdravu hranu? Možda, ali koliko će to vremena i truda košta vas i vaše dete, i koliko će to opteretiti vaš odnos između? Briga o njihovom zdravlju može da vas natera da ih „terate“ da jedu to povrće, ali bi vas to moglo dovesti i do žestoke borbe oko povrća, pa čak i do onog „ne možete me naterati“. A vi ćete sve vreme pokušavati da detetu usadite navike i vrednosti koji su vašoj deci potrebni da bi naučili kako da donose prave odluke u životu.

Napravite razliku između nervoze i činjenica

Najbolji način da sagledate da li ste dobar roditelj jeste da se zapitate da li postoje neki realni razlozi zbog kojih biste trebali bili zabrinuti. Možda se brinete da vaše dete nije srećno. Navedite sebi razloge zbog kojih ste ovo pomislili. Na primer, svaki dan plače ili je ranije mnogo pričalo, a sada je tiho i povučeno. Podsetite se svih onih nerešenih pitanja iz prošlosti i osećanja koja ste imali kada ste bili u njihovim godinama. Probajte da vidite zbog čega bi to moglo biti. Da li vas podseća na vašeg brata ili sestru koji su u to vreme bili u nekom problemu? Odakle dolazi uopšte takva ideja? Drugim rečima, pronađite pravi izvor svoje nervoze, kako ga ne biste svoju nervozu pomešali sa ponašanjem svoje dece. Sagledavanje činjenica nam pomaže da ostanemo pribrani.

Zapitajte se

Šta vas zapravo brine? Jedan od načina na koji odrasli upravljaju nervozom u međusobnim odnosima jeste i udaljavanje od svoje dece. Pretpostavimo da u braku imate velike emotivne probleme. Umesto da pokušavate da se oporavite, možete da se usredsredite na svoju decu. Možete videti probleme kod svog deteta kojih ni nema, ili ih preuveličate. Ovo vam daje mesto da se bavite najdubljim emocijama sa kojima se možete nositi u vašem braku. Može vam povećati nervozu i, na kraju, dovesti nas do toga da pokušavamo da „popravimo“ nešto gde ni nema problema. Bavljenje pravim problemom će nas umiriti i pomoći nam da se osećamo bolje.

Priberite se

Ako zateknete sebe da razmišljate o tome „šta će se desiti ako“ sa svojim detetom, vratite se na „sada“. Zapitajte se da li ima nešto što možete sada, trenutno, da kažete svom detetu ili uradite nešto za njega, a što će pomoći vašem detetu sada i u budućnosti? Ovo će vam pomoći da se smirite i date detetu upravo ono što mu je potrebno. Imaćete svoj mir i vaše zdravlje, a i njihovo će biti bolje. Bolji međusobni odnosi pomažu svima da se osećaju mirnije, a smirenost pomaže svima da im međusobni odnosi budu bolji. Izašli ste iz zalaranog kruga, i stvorili sebi osnovu za zdravije međusobne odnose, sa manje stresa za sve!