Sve vrste kafe - od espresa do irske kafe i afogata

Listen to this article

Biljka kafe je poreklom iz Etiopije. Niko ne zna tačno kako i kada je kafa otkrivena, iako postoje mnoge legende o njenom nastanku. Prema jednoj legendi, kafu je otkrio etiopski kozar po imenu Kaldi. Primetio je da su njegove koze, nakon što su jele bobice sa nekog drveta, imale toliko energije da nisu htele noću da spavaju.

Kaldi je svoje otkriće prijavio igumanu lokalnog manastira, koji je napravio sebi napitak od tog zrnevlja i otkrio da ga to drži budnim tokom dugih sati večernje molitve. Iguman je podelio svoje otkriće sa ostalim monasima u manastiru i saznanje o zrnevlju koje daje energiju je počelo da se širi.

Arapsko poluostrvo

Kako se vest širila na istok tako je i kafa stigla do Arapskog poluostrva, i započela putovanje koje će ova zrna doneti širom sveta. Na Arapskom poluostrvu je počelo uzgajanje kafe i počela trgovina. Do 15. veka kafa se uzgajala u jemenskom delu Arapskog poluostrva, a do 16. veka je bila poznata i u Persiji, Egiptu, Siriji i Turskoj.

Kafu nisu pili samo u kućama, već i u mnogim javnim kafanama koje su počele da se pojavljuju u gradovima širom Bliskog istoka. Popularnost kafana bila je neuporediva i ljudi su ih posećivali radi svih vrsta društvenih aktivnosti. Ne samo da su gosti pili kafu i razgovarali, već su i slušali muziku, gledali izvođače, igrali šah i bili u toku sa najnovijim novostima.

U Evropu je dospeo krajem 16. veka trgovinom. Kafa je prvo došla u Italiju, a u Evropi je kafa postala veoma popularna tek u 17. veku.

Vrste kafe u zrnu

Kuvana kafa je topli napitak koji je nastao kuvanjem zrna kafe, koja su zapravo pržene semenke biljke kafe. U zavisnosti od toga koja zrna kafe se koristi, sa kog podneblja, i načina na koji je pečena, uticaće na ukus i aromu šoljice kafe koju pijete. Dve glavne vrste kafe u zrnu na koje ćete naići su Arabika i Robusta.

Pa u čemu je razlika?

Arabika

Možda ste videli kesice kafe sa natpisom „100%arabika“. Arabika je najpopularnija vrsta zrna kafe koja se koristi za spremanje kafe. Zrno arabike se smatra kvalitetnijim od robuste, a takođe je i skuplje. Od nje se dobija slatkastiji i manje gorak ukus.

Robusta

Zrna robusta kafe su obično jeftinija za proizvodnju jer je biljku Robusta kafe lakše uzgajati. Imaju veći sadržaj kofeina i imaju gorčiji ukus od zrna Arabike. Zrna robuste se obično koriste za pravljenje instant kafe i mešavina espresa.

Najbolje su mešavine 70 % Santos ili Ekvador ili Centralno američke prirodne kave i 30 % Robusta kafe Kamerun ili Uganda prve klase.

Različite vrste pripremanja kafe

Bez obzira na to zašto pijete kafu, ono što je kod nje najvažnije jesu njeni ukus, miris i da li vas razbudi i prija ujutru. Uz to, svako ima svoju omiljenu vrstu kafe koju voli da popije – možda espreso, pikolo ili domaću crnu kafu.

Postoji preko trideset različitih načina spremanja kafe, a po nekima možda i preko četrdeset vrsta. Hajde da pogledamo koje su to najčešći načini spremanja kafe na koje možemo naići.

Dva aspekta pripremanja su posebno važna kod pripremanja kafe, čije će Vam poznavanje pomoći da pripremite ukusnu kafu kod kuće baš kao što bi to uradio barista, vrhunski poznavalac kafe. Prvi aspekt je proces kuvanja, morate obratiti pažnju i pratiti veoma specifičan proces da biste dobili bolje rezultate, a drugi je dobijanje najbolje vrste kafe za pripremu kafenog napitka.

Espreso (Espresso ili Short Black)

Espreso kafa, poznat i kao kraćiespreso, je italijanski način pripreme crne jake kafe. Za pripremanje espreso kafe neophodan je sprecijalan espreso automat i aparat koji radi na principu prolaska ključale vode, odnosno pare pod pritiskom, kroz mlevenu kafu. Kafa mora biti tamno pržena i fino mlevena. Prženje mešavine treba biti tamnije od uobičajenog prženja za tursku kafu, ali ne previše tamnije jer kafa počinje da se znoji i oksidiše.

Svaka espreso kafe se priprema sa dve kašičice jače pržene mlevene kafe za espreso (što je oko 7-8 grama kafe). Dobar espreso ima pun, bogat i postojan miris, a pena je boje lešnika, debljine oko 3-4 mm. Da biste napravili espreso, procedite kipuću vodu pod visokim pritiskom kroz fino mlevena zrna kafe, a zatim sipajte u malu šolju.

Espreso je osnova za puno različitih vrsta kafe, ali u svom izvornom načinu pripreme svakako ne prija svima. Ipak, kada naiđete na način pripreme kafe koji Vam najviše prija svakako ćete moći zaista uživati u njemu.

Ristreto (Ristretto)

Ristreto je samo snažnija i tamnija verzija espresa, a čini je šoljica espresa ali pripremljenog samo sa upola vode u odnosu na običan espreso. Na italijanskom to zapravo znači „mali espreso“, a u njega ide 7-8 gama kafe po šoljici, kao i za klasičan espreso, ali njegova ekstrakcija traje samo 15 sekundi, umesto 25 kao kod klasičnog espresa.

Dupli espreso (Doppio)

Dupli espreso se priprema sa dvostrukom količinom kafe za espreso, tako da se umesto 50 dobija 100 mililitara espresa – jačine dve šoljice kratkog espresa. Ima snažan i težak ukus.

Produženi espreso (Long Black)

Produženi espreso, ili dugi espreso, se priprema od oko 7-8 grama tamno pržene i fino mlevene kafe za espreso i sa većom količinom vode, tako da se dobija oko 100 mililitara espreso kafe (nešto manje od pune šoljice). Priprema se sipanjem vruće vode u šolju, a zatim se u vodu sipaju dva šota espresa. Ako prvo sipate espeso pa dodate vruću vodu, dobićete američki espreso. Produženi espreso može biti prilično jaka i ima više kremaste pene (koja bude u espresu) nego kod američkog espresa.

Američki espreso (Caffè Americano)

Američki espreso, ili amerikano, je u stvari šoljica kratkog espresa (oko 50 ml) razređenog dodavanjem dvostruk količine vruće vode (2/3 vruća voda a 1/3 espreso). Servira u običnim šoljicama za kafu. Smatra se da su američki vojnici tokom Drugog svetskog rata pripremali kafu na ovaj način kako bi im kafa duže trajala. Kasnije su taj način pripreme usvojili i američki šankeri.

Kafa sa dodatkom mleka

Bečka (Vienna)

Bečka kafa se pravi dodavanjem dva šota dosta jakog espresa pre nego što se tome doda šlag kao zamena za mleko i šećer. Bečka kafa stapan jake ukuse pravog espresa sa glatkoćom slatkog šlaga.

Late (Café Latte, ili Café au lait)

Kafa late je prilično popularan način pripreme kafe. Služi se u šoljici ili čaši, sa šoljom espresa, toplog mleka i 1 cm pene na vrhu mleka. Toplo mleko daje lateu sladak ukus. Obično je dosta penasto, a povremeno ćete naići i na kafiće koji ne razumeju razliku između ovog načina spremanja i duplog espresa sa toplim mlekom.

Kapućino (Cappuccino)

Verovatno najpopularnija vrsta kafe na svetu, kapućino čine tri sloja (slično kao torta). Prvi je espreso, zatim malo toplog mleka, i na kraju sloj penastog mleka. Ovaj završni sloj se takođe može preliti narendanom čokoladnom ili čokoladom u prahu.

Sličan je lateu, a razlika je u tome što kapućino ima više mlečne pene (oko 2-3 cm), i odozgo je posut čokoladom. Italijani ovu vrstu kafe tradicionalno piju za doručak.

Dupli espreso sa toplim mlekom (Flat White)

Bogatija je od latea a kremastija je od kapućina. Nastaje pažljivim mešanjem espresa i mleka, čime dobija kremastu aromu ali bez one vazdušaste mlečne pene. Za ravnu belu kafu, toplo mleko sa dna bokala (koje obično nije tako penasto, već kremasto) prelije se čašom espresa.

Vrlo je slična kapućinu, samo što kod kapućina ima penastog mleka, a kod ravne bele je nema. Dosta je popularno među mamama i tatama na školskim proslavama koji očajnički pokušavaju da ostanu budni.

Makijato (Macchiato)

Makijato se obično priprema sa jednom šoljom espresa i kašičicom toplog mleka i pene na vrhu espresa. Iako ima sličnosti sa kapućinom, makijato se od kapućina razlikuje po tome što se espreso sipa sa penastim mlekom direktno u šolju.

Pikolo late (Piccolo Latte)

Pikolo late, koji se obično meša sa makijatom, sastoji se od espresa koji se servira u šoljici za espreso, sa toplim mlekom i tankim slojem pene.

Kafa sa dodatkom čokolade

Moka (Mochachino)

„Moka“ je late sa dodatkom čokolade u prahu ili sirupa, a ponekad i sa dodatkom šlaga. Priprema se tako što se sa šoljicom espresa doda kašika čokolade u prahu i na kraju dolije toplo mleko sa 2-3 cm mlečne pene i pospe malo čokolade u prahu.

Ovo je svakako odlična kafa za one koji tek počinje istraživati različite načine pripremanja kafe – zato što je nešto između tople čokolade, koju obično piju deca, i kafe late, koju piju odrasli.

Kafa sa alkoholom

Irska kafa (Irish)

Irska kafa se pravi sa šećerom, viskijem i debelim slojem (2-3 cm) šlaga na vrhu. Nemojte nikada pokušavati da napravite irsku kafu dodavanjem viskija u instant kafu… Nije baš najbolja kombinacija.

Kafa sa sladoledom

Afogato (Affogato)

Afogato je zapravo italijanski dezert na bazi kafe, a na italijanskom znači “udaviti”. Naziv se odnosi na kuglu sladoleda koja se “davi” u čaši sa kafom. Njegova priprema je veoma jednostavna: u čašu se stavi velika kašika sladoleda od vanile preko koga se prelije šoljica običnog ili duplog espresa. Služi se u čaši.

Sve vrste kafe – od espresa do irske kafe i afogata